Austrija se nalazi u centralnoj Evropi.
Susedi: Češka, Slovačka, Nemačka, Mađarska, Slovenija, Italija i Švajcarska.
Jezik: nemački ...
Austrija je poznata po Habzburgovcima, Mocartu, neobičnim uličnim festivalima, snežnim Alpima, velikom klizalištu, operama i valcerima na lepom, plavom Dunavu. Glavni grad Beč ili Viena jedan je od najlepših gradova Evrope. Nastao je na rimskom naselju Vindobona, na obali Dunava.
Koncerti i festivali-Novogodišnji koncert počinje svakog 1. januara u podne.
U februaru je karneval u čast dolaska proleća, a festival leta slavi se noć uoči 21. juna, uz veliki vatromet. Nacionalni praznik Austrije je 26. oktobar, a slavljenjem Svetog Nikole 6. decembra (naš 19 decembra), počinje predbožično praznovanje.
Šetnja Bečom-Beč je grad muzike, kremastih kolača, hora bečkih dečaka, poznate španske škole jahanja, zelenila, palata, muzeja čuvene Bečke šume.
Zamak Šenbrun-Carica Marija Terezija želela je svoju letnju rezidenciju.Tako je nastala raskošna palata u čijem je holu sa ogledalima nekada svirao Mocart. Oko palate su bašte, lavirint i najstariji zoološki vrt na svetu, osnovan 1752. Da li biste voleli da vidite džinovskog pandu, koalu i prvog slona rođenog u Evropi? A u Palati Imperije Hofburg u Trezoru, čuvaju se krune i ručno slikani porculan iz svih delova sveta. Od kraja januara, do početka marta, gradski trg Rathausplats pretvoren je u veliko klizaličte. Na dugim ledenim stazama mozete klizati i zabavljati se po ceo dan.
Kuća leptirova je još jedna atrakcija Beča, u njoj živi stotine vrsta leptirova i potpuno su zaštićeni, jer ovde nemaju svoje prirodne neprijatelje.
U zabavnom parku Prater, jedna vožnja na Velikom točku dovoljno je da se vidi panorama grada. Centar grada stavljen je pod zaštitu UNESKA, a katedrala Svetog Stefana, Palata Imperije Hofburg i druge, ubrajaju se među najlepše građevine sveta.
Mocartov grad-Salcburg je, osim po velikom kompozitoru, poznat po muzičkim događajima, zamku iz 11. veka i najvećoj ledenoj pećini na svetu.
Krajem jula i početkom avgusta, u Salcburgu se održava međunarodni festival na kome se izvodi Mocartova i dela drugih kompozitora, a u junu za vreme letnjeg muzičkog festivala, svira se i barokna muzika. Stara kuća Mocartovog oca Leopolda u Salcburgu, pretvorena je u muzej.
Jedan od najneobičnijih festivala u Austriji održava se u januaru. Krajem jula, u gradu Lincu, održava se trodnevni festival akrobata i uličnih zabavljača iz celog sveta.
Poznati Austrijanci:Mocart, Štraus, Šubert, Hajdn, Sigmund Frojd, Arnold Švarceneger...

Najveća provincija u Kanadi, u kojoj se nalazi i glavni grad.
Kada je osnovan ? - Davno, u 16 veku, dolaskom prvih istraživača i osvajača iz Francuske. Osnivačem grada smatra se Samjuel Samplein, koji je na obali reke Sen Loren podigao prvo naselje ...Zato se u Kvebeku govori francuski. Kako Francuzi nisu bili preterano zainteresovani za osvojenu oblast, Kvebek je ubrzo postao britanska kolonija. Ovo je najstariji grad u Severnoj Americi i jedan od najlepših gradova „Novog Sveta“.
Ime grada – Na jeziku domorodaca iz plemena Algonkin, Kvebek znači“mesto gde se reka sužava“. Šetnja-Stari deo grada opasan je zidom dugim 4,5 kilometara, a na uzvišenju se nalazi Citadela, mesto odbrane tadašnje, britanske Severne Amerike. Zbog starih ulica, brojnih restorana, galerija, muzeja, pozorišta, širokih parkova i lepih starih građevina, Kvebek liči na pravi „mali Pariz“. Jedna od glavnih atrakcija grada je hotel iz 19. veka, sa 600 soba!
„Lepa provincija“ kako zovu Kvebek, okružena je zdravom, netaknutom prirodom. Pravi ekološki vrt. I još... prodavnice brze hrane proterane su iz grada.
Specijalitet „kuće“- Pita od javorovog sirupa.
U blizini Kvebeka, nalazi se vodopad Monmoransi, viši i od Nijagarinih vodopada!
Dalje prema severu, stiže se i do skijaškog centra na planini Sent An. Ljubiteljima krstarenja ovo će biti sigurno zanimljivo! Iz kvebečke luke kreću brodovi prema Tadusaku, mestu gde svake godine, u avgustu, iz Atlantskog okeana dolaze „beluga“ kitovi, u potrazi za hranom.
Nezaboravan doživljaj je festival Nove Francuske (početak avgusta), koji svojim kostimima, dekorom, folklorom i predstavama, na ulicama Kvebeka, dočarava atmosferu od pre tri stotine godina. Unesko je 1985.godine, proglasio Kvebek zaštićenom, svetskom, kulturnom baštinom. Zbog toga su kvebečani još ponosniji na njegov francuski šarm.
Kvebek je grad zime- bela idila traje po pet meseci!
Najpopularniji sport je hokej. U januaru se temperatura spusti i trideset stepeni ispod nule.
Stanovnici Kvebeka bave se raznim zimskim sportovima i za vikend organizuju porodične izlete na planini.
Na velikoj zaleđenoj reci Sen Loran može se klizati, surfovati gliserom, skijati itd. Veliki tankeri svojim pramcima razbijaju sante leda.
Snežna umetnost- Neobične skulpture delfina i drugih životinja istopiće se sa prvim, toplijim zracima sunca.

Idemo na safari u Afriku. Da lovimo lavove, zebre, antilope ,nilske konje, žirafe, slonove... Veliki afrički kontinent dugo je bio nepoznat Evropljanima, kao što je i Evropa dugo ostala nepoznata afrikancima...Portugalski moreplovci prvi su se uputili duž obala zapadne Afrike, a za njima i španci. Kanarska ostrva otkrivena su 1402, a kasnije Beli rt, Zeleni rt, Gvineja i Kongo.
Veliki portugalski moreplovac Bartolomej Dijaz, stigao je 1487. do najvažnije tačke afričkog kontinenta - Rta Dobre nade (danas je tu glavni grad Kejptaun).
Položaj: Afrika je po veličini drugi kontinent na Zemlji. Nalazi se između Atlanskog i Indijskog okeana, Sredozemnog i Crvenog mora.
Reljef: prostrane pustinje(Sahara) ,stepske visoravni, Atlantske planine, visoka planinska uzvišenja(najviši vrh Kilemandžaro 5895m).
Klima:uglavnom topla, dok su vrhovi Kilemandžara i Kenije pod snegom i glečerima.
Najveće pustinje su:Sahara, libijska, Nubijska na severu i Kalahari na jugu. Nil je najduža reka na svetu. Protiče kroz više od pola Afrike i uliva se u Sredozemno more. Stanovništvo:uglavnom Bantu i Sudanski, crnci u prašumama Pigmeji,a u stepama i pustinjama Bušmani i Hotentoti. Najmoćniji narod koji je živeo u istočnom delu Južne Afrike, Zulu,hrabro se borio protiv evropskih osvajača. Krajem prošlog veka Englezi su uništili državu Zulua. Danas žive u Južnoafričkoj Republici gde su potpuno obespravljeni. Pretežno su nomadski narod.
Biljni svet: raznovrstan. U ekvatorskim predelima srednje Afrike i gvinejskim zemljama nalaze se neprohodne prašume sa raznovrsnim drvećem, uljane palme, banane, kafa, prostrane savane sa gustom travom i baobabom, stepe i pustinje u čijim oazama rastu palme sa urmama.
Životinjski svet: gorila, šimpanza, zmije, afrički slon, žirafa, nosorog, panter, leopard, noj, jednogrba kamila, nilski konj, krokodil.

Mnogi misle da su čokoladu otkrili u Švajcarskoj, u nekom lepom malom gradu, sa kućama na čijim prozorima rastu hortenzije, i ulicama u kojima sve miriše na vanilu, mleko i prah-šećer. Predivni smeđi prah, punog, gorkog ukusa je, međutim stigao u Evropu tek sa Kolumbom. Asteci i Maje bili su prvi konzumenti kakao napitka. Naravno, kakao koji su oni pili i kakao... koji mi pijemo, ne mogu se porediti. Pijenje kakaa je bila privilegija bogatih, a indijanska sirotinja je od kakaa koristila samo ljusku – i to kao sredstvo plaćanja. Sa dodatkom šećera kakao je vrlo brzo osvojio evropsko plemstvo. Doktori tog vremena preporučivali su kakao za lečenje mnogih bolesti, a tajna izrade lekova na bazi kakaa bila je strogo čuvana.
Crna čokolada sadrži 70% kakaa, mlečna – visoki procenat mleka u prahu, a bela – kakao buter. Mlečna čokolada nastala je tek u 20. veku, i to pošto je švajcarski poslastičar Daniel Peter u kakao dodao mleko. Od tog vremena kreću sve moguće akrobacije u izradi čokolade. I danas se švajcarske čokolade smatraju najboljim na svetu. Rodolfo Lindt je tvorac najstarije industrije čokolade. Kada se izgovori Lindt, znalcima momentalno pođe voda na usta. Pored Lindt čokolade, u Švajcarskoj su čuvene firme Suchard (Milka), Toblerone, Nestle (čuven po nugatu dobijenom od pečenog badema i kuvanog šećera). Nemci se smatraju najvećim svetskim potrošačima čokolade, sa pojedenih 10 kg godišnje po glavi stanovnika! Belgija je postala svetski lider u pravljenju čokoladnih pralina, čiji počeci sežu čak do 1912. godine kada je Jan Neuhaus napravio prve praline sa tečnim punjenjem.
Danas se eksperimentiše sa najrazličitijim ukusima – od voća, preko koštunjavih plodova do jogurta. Potpuna je novost da gorka čokolada polako osvaja i kulinarstvo, tako da već postoje slani specijaliteti vrhunskih svetskih kuvara čiji su plemeniti ukusi obogaćeni čokoladom. Čokolada sadrži dosta korisnih sastojaka uključujući magnezijum i gvožđe, kao i feniletilamin, koji pozitivno deluje na nervne ćelije i stvara osećaj zadovoljstva – pa je zato čokolada proglašena najbržim agensom za stvaranje ’’hormona sreće’’ i savršenim ’’aspirinom’’ za one koji se osećaju potišteno. Prema tvrdnjama japanskih naučnika, čokolada ne stvara karijes, već sadrži supstancu koja čuva zube.
Čokolada je danas univerzalni simbol za slast i zadovoljstvo, pa zato nije čudo što danas ima sve više kozmetičkih proizvoda na bazi mirisa i ukusa čokolade. Koliko je čokolada ozbiljan proizvod, govori podatak da u Briselu postoji muzej čokolade.

Portugal se nalazi duž Pirinejskog poluostrva i izlazi na Atlantski okean. Susedna zemlja je Španija. Glavni grad Portugala je Lisabon. Kroz malu planinsku zemlju protiču reke Težuo, Doru i Gvadijana. Osvajali su ga Rimljani, Zapadni Goti i Arapi. Ime je dobio...od španskog plemenskog poseda Kamitatos Portakulenis. Glavni pustolovi Portugala su bili: Bartolomeo Dijaz koji je prvi stigao na jug Afrike 1488. godine na Rt dobre nade, a jedanaest godina kasnije, Vasko de Gama je pronašao Indiju. Ova otkrića bila su značajna za Portugal koji je tada dobio Brazil, a procvetala je i trgovina sa Istokom. Kultura Portugala je mešavina različitih uticaja.
Portugalski gradovi imaju veoma stare biblioteke i brojne rimske ruševine, a muzika je slična španskoj. Narodno jelo ,,bakaljau“ pravi se od sušene ribe i povrća, a ,,grango na pukara“ je kuvana piletina. Portugalci jelima dodaju maslinovo ulje, sir i beli luk, piju vino, a posle ručka ,,bika“ kaficu. Zbog lepote, sunčanih ulica, cvetnih balkona, peščanih plaža, starih građevina i katedrala Lisabon zovu i ,,Beli grad sa sedam brežuljaka“. Lisabonci su ljubazni i miroljubivi, a grad živi i noću; brojni restorani i plesni klubovi otvoreni su do ranih jutarnjih časova. Lisabon je poznat i po svojim starim tramvajima koji bučno prolaze pored kafića i restorana čiji su podovi oslikani mozaicima. Stare Lisabonske kuće ukrašene su azulejama – plavim porculanskim pločicama. Bairo Alto je stari deo grada. Prozori i balkoni kuća načičkani su kavezima i šarenim vešom, a ulice odjekuju od poziva bučnih trgovaca robom. Ovde se sluša tradicionalna portugalska pesma – fado.
Spomenik otkrićima jedan je od najpoznatijih simbola Lisabona. Kula Belem je pod zaštitom UNESKA. Podignuta je u 16. veku kao utvrđenje na reci Tagus. Festvali se slave tokom juna. Služi se tradicionalna supa kaldo verde, a učesnici festivala udaraju jedni druge plastičnim čekićem po glavi za sreću. Sveti Martin slavi se 11. novembra. Portugalci tada piju jerupiga – slatki liker od vina i jedu pečeni kesten megustro. Na Uskrs se porodice okupljju, kucaju uskršnjim jajima i jedu uskršnji kolač Pao de Lo. Dan Portugala je 10. jun.