Kada je Leonardo da Vinči na samom početku 16. veka naslikao Mona Lizu Đokondu nije ni slutio da će postići najviše što se u slikarstvu može. Danas posle 500 godina, taj čudesni portret je najpoznatiji od svih slika. Neka božanska lepota zrači iz njega stavljajući ga u rang... najvećih umetničkih dela. Nedostižno umetničko delo najvećeg majstora renesanse i slikarstva uopšte. U pariskom Luvru kolone posetilaca do danas ne jenjavaju. Ovo umetničko delo videle su stotine miliona ljudi.
Prema najmerodavnijim stručnim mišljenjima i nalazima, Mona Liza je naslikana između 1503. i 1505. godine. Leonardo, Toskanac iz Vinče, nazvan Da Vinči, živeo je od 1452. do 1519, i za sobom ostavio grandiozno slikarsko, umetničko, istraživačko i naučno delo. Kada još niko nije ni pomišljao na helikopter, Leonardo ga je konstruisao i ostavio dvadesetom veku u nasleđe. Ovaj genije, je portretom Mona Lize zasenio sve dotadašnje i buduće majstore slikarskog kista. Do danas ostao je neprevaziđen. Mona Liza je savršenstvo u svakom pogledu. Ona je, u stvari, portret žene Firentinca Frančeska del Đokonde. Žena čudesnog osmeha i zagonetnog pogleda kakvu je Leonardo i predstavlja. U tom čudesnom lepom liku Leonardo je ostvario potpunu idealizaciju ljudskog lika. Prikazao je njen osmeh kao izraz trenutnog raspoloženja duše. Njene i svoje. (’’Osmeh je muzika duše!’’). Prikazao je u njoj sličenje ženske, materinske nežnosti i lepote. Prikazao je suštinu ženstvenosti kroz savršenstvo lika, čarobno nežne ruke, vanvremenski simbolični izraz majke-žene, Bogorodice, Bogočovečice... Brojna su tumačenja ko je u stvari Mona Liza Đokonda. Ko je u stvari u suštini lika Firentinke Đokonde. Neki su tvrdili da je to uistinu ona, neki da je to idealizovan Leonardov lik iz mladićkih dana, drugi pak da je to bila žena u koju je bio zaljubljen do groba , a njen lik ostavio večnosti u nasleđe. Mnogi teoretičari, kritičari i istoričari umetnosti pronalazili su u tom čarobnom liku žene sam Božji lik, a neki lik presvete majke Bogorodice prečiste. I još uvek ga traže...
Jedan od najvećih istoričara umetnosti E. H. Gombrih, zabeležio je o Leonardu i Mona Lizi: ’’ono što nas najviše zaprepašćuje jeste stepen do kojeg Mona Liza izgleda kao živa. Ona zaista kao da gleda u nas i ima sopstveni duševni život. Ona kao da se, poput kakvog zivog bića menja pred našim očima i svaki put kada je ponovo pogledamo – čini se drugačija. Ovaj neobični efekat zapažamo čak i na fotografijama te slike, a pred originalom u pariskom Luvru to je gotovo neverovatno... Sve što zvuči prilično tajanstveno, a i jeste tajanstveno; takav je često utisak koji ostavlja veliko umetničko delo. Leonardo je znao kao je postigao taj efekat i kojim sredstvima. Taj veliki posmatrač prirode znao je više o načinima na koje se koristimo vidom nego iko ko je živeo pre njega... On je znao čaroliju kojom je mogao da ulije život u boje koje je nanosila njegova čarobna kičica.’’