Zemlja je jedna od devet planeta Sučevog sistema. U dalekoj prošlosti, Zemlja je bila usijana masa. Pri kretanju kroz hladna vasionska prostranstva, postepeno se hladila i na njoj su se oblikovale planine, doline i ravnice...Voda je ispunjavala udubljenja, tako su nastala mora i okeani. Vulkani, zemljotresi i izvori vrele vode dokazuju da je unutrašnjost zemlje i danas u usijanom stanju.
Zemlja dobija svetlost i toplotu od Sunca. Pogodna udaljenost od njega i njena atmosfera, omogućavaju život na Zemlji. Kroz središte Zemlje prolazi zamišljena prava u pravcu sever-jug. To je zemljina osa. Ona „dodiruje“ Zemljinu površinu u dve tačke- Severni i Južni pol. Okretanje Zemlje oko svoje ose uzrokuje smenu dana i noći. Ceo život na našoj planeti zavisi od Sunca-zvezde koja je najbliža Zemlji. Oko njega kruže planete, sateliti, komete.
Sunce nas greje, pomaže biljkama da rastu, zagreva vodu u jezerima i rekama i morima: voda isparava, stvaraju se oblaci iz kojih pada kiša, koja je takođe važna za život na Zemlji. Da nije Sunca, na Zemlji ne bi bilo života.
Nekada su ljudi verovali da se Sunce okreće oko zemlje. Pre 500 godina Kopernik je otkrio da se Zemlja okreće oko Sunca. Zbog toga je bio progonjen; morao je da se odrekne svog otkrića. Od njega nam je ostala poruka:“Ipak se okreće“.

O Suncu - udaljeno je od Zemlje 150 miliona kilometara. Veće je od Zemlje 1300 puta. Temperatura je na Suncu je 6000 stepeni. U Sunce može da stane milion zemaljskih kugli.

Posle mnogo godina proučavanja i tajnog eksperimentisanja u svojoj laboratoriji, Leonardo je, u proleće 1506. godine, ispričao svoju ideju Zoraostru – svome sluzi i saradniku. Leonardno nije bio sasvim uveren da će mašina za letenje...zaista i da leti.
Onaj koji je u to verovao bio je baš Zoraostro. On je trebalo da pokuša da ostvari veliki zadatak, da se baci sa jedne strane brda Čečeri u blizini Fiesole, da maše krilima kao ptica i da leti. Aparat, koga je nazvao ’’labud’’ bio je sastavljen od drvenog kostura preko kog su bili razapeti komadi materije, tako da je to predstavljalo dva velika krila, po obliku slična krilima slepog miša. Krila su bila pokretna. Njima je trebalo mahati baš kao što to čine ptice. Krila su bila tako napravljena da je čovek mogao da ih stavi na sebe. Zaraostro je na to bio spreman. Želeo je da njegovo i Leonardovo imena postanu slavna u svetu. Ipak, Leonardo je sumnjao. Možda njegova predviđanja nisu bila ispravna: možda krila nisu bila u stanju da održe čoveka i ceo mehanizam i da ga ponesu u visine. Ali, Zaraostro nije popuštao i Leonardo mu je dozvolio da pokuša. Bilo je ujutru u proleće 1506. godine kada je Zaraostro pokušao da leti. Uzeo je zalet, bacio se, pokrenuo krila i za trenutak je izgledalo kao da ce ga ona održati... Ali odmah zatim se pokazalo da su Leonardove brige bile opravdane. Krila se više nisu podigla i Zaraostro se strmoglavio u bezdan.
Ovo je legenda, mada je poznato da se Leonardo interesovao za let ptica. Istinit je projekat ’’labuda’’ i drugih naprava čiji su crtezi ostali. Leonardo nije bio prvi sa ovakvim idejama. Već u prvoj polovini 4. veka pre naše ere, matematičar, fizičar i muzikolog Arkita da Taranto, načinio je kako se bar govorilo drvenu golubicu koja je letela pomoču vazdušnog pritiska koji je u njoj sabijen. Oko hiljadite godine, Bazancio je pokušao da leti u prisustvu cara i sultana bacivši se sa kule. Krila nisu mogla da ga zadrže. Povrede su bile takve da nije preživeo. Godine 1300. Ruđero Bekon, engleski filozof je izjavio: ’’Mogla bi da se načini sprava za let ako bi letač sedeo u sredini te sprave i pokretao mehanizam pomoću kojeg bi radila krila, onako kako čine i ptice’’.
Jedan naučnik iz Nirnberga konstruisao je orla i gvozdenu muvu koji su leteli. Najzad svi znaju legendu o Ikaru i Dedalu. Načiniti par krila sličnih ptičijim, kojima se može pobeći iz lavirinta, ili jednostavno leteti; podići se sa zemlje, to je večita ljudska težnja. Leonardo da Vinči je shvatio nemogućnost čovekovu da leti pomoću krila, pa je svoja proučavanja usmerio ka drugim napravama koje bi mogle da podignu čoveka sa zemlje, koristeći potisak elise naročitog oblika, naravno pokretane čovekovom snagom. Problem koji Leonardo nije uspeo da reši bio je odnos težina - čovekova snaga. Danas možemo da izračunamo da čak ni veoma snažan čovek nije u stanju da razvije ni pola snage potrebna da njegovo telo odrzi u vazduhu.