Grci su je smatrali darom bogova, a pesnikinja Safo ju je nazvala caricom cveća. Po grčkoj mitologiji, ruža je nastala iz pene, u trenutku kada je boginja Afrodita izašla iz mora.
-Bože što je lep cvet! Zadivila se boginja i pomirisala ga. Od tada, ruža tako miriše. ...

Kako je ruža postala crvena?-Afrodita je imala divan vrt od belih ruža. Čuvši da je njenog dečka Adonisa smrtno ranio vepar, požurila je kroz vrt ne obraćajući pažnju na trnje. Kada se ubola nekoliko kapi krvi palo je na bele ruže.
Po staroindijskoj legendi, lepa boginja Lakšmi rođena je iz grma ruža. Indijski hramovi ukrašavani su ružama, a vladari su veoma voleli da je dobiju na poklon.
Rimski vladari toliko su obožavali ružu, da su staze kojima su prolazili bile posute njenim laticama. Bez ruža tadašnje žurke bile su nezamislive. Rimljani su imali posebnu scenografiju za svako godišnje doba. Kada bi došao red na kišu u proleće, na goste su padale ružine latice! U Francuskoj nije bilo svakome dozvoljeno da ima caricu cveća. Zbog ruže su engleski kraljevi vodili dugogodišnji rat.
Verovanje-Izreka „staviti pod ružu“(čuvati tajnu) potiče iz vremena rimskih vladara. Oni su ostavljali ružu ispod vrata kada su imali važne sastanke i rasprave.
U Škotskoj veruju da ce se oni, kojima ruža procveta u jesen, mladi udati ili oženiti. Ruža je nekada bila važan sastanak u receptima za ljubav.

REČNIK RUŽE
Crvena - ljubav svakako
Svetloružičasta - simpatija
Tamnoružičasta - zahvalnost
Ružičasta - ljupkost
Narandžasta - strast
Žuta - zaljubljenost
Bela - prijateljstvo

Kao i slepi miš, delfin ima sistem koji mu omogućuje da otkriva i izbegava prepreke i da se bezbedno kreće u morskoj vodi. Delfini su izvrsni plivači i važe za radoznale i pametne životinje... Iako omiljeni među decom zbog akrobacija i kljunaste njuške koja kao da se osmehuje, delfini se ubrajaju u grabljivice. Žive u većim grupama, u morima, okeanima pa čak i velikim rekama. Njihovoj porodici pripada i orka-kit ubica koji može da naraste 9 metara. Mladi se rađaju u vodi, godinu dana se hrane majčinim mlekom a kasnije ribama. Inače, ostaju zajedno i nekoliko godina.
Kako delfin uspeva nesmetano da se kreće putem punim prepreka koje ne vidi? Naučnici su zaključili da je to zahvaljujući ultrazvucima. Delfin uspešno izbegava prepreke i kad su mu zapušene uši. Dakle, organ koji hvata ultrazvuke delfina nije sluh. Ako se, međutim, delfinovo telo prekrije materijalom koji upija zvuk, on tada gubi osećanje pravca. To dokazuje da su prijemnici ultrazvuka smešteni na koži i mišićima.

Od 1600 registrovanih botaničkih bašti širom zemaljske kugle, botanička bašta u Beogradu spada u tridesetak onih koje su starije od 100 godina. Tradicija duga 150 godina, udobno se protegla na...tri veka i vuče korene iz dvorišta konaka Kneginje Ljubice (Tadašnjeg Liceja – velike škole) kada je 1854. godine Josif Pančić osnovao prvi mali botanički vrt za potrebe nastave studenata biologije, botanike i zoologije. Kako se Pančić prilično seljakao po Beogradu, uredno je nosio sa sobom sve svoje biljke koje je donosio sa terena, a svaki put bi oformljavao novi botanički vrt.
Posle 20 godina postalo je jasno da je bašta neophodna, te je Pančić zatražio od Ministarstva prosvete i crkvenih dela lokaciju za podizanje Botaničke bašte koju je dobio neposredno uz obalu Dunava, veličine oko 5 ha, u Dunavskoj ulici na Dorćolu. Posle 15-tak godina rada na podizanju te bašte, desila se velika poplava Dunava i uništila skoro sav njegov trud i delo. Pančić je umro te iste godine, ali srećom nije doživeo da vidi kako njegov 15-godišnji rad nestaje u bujici. Po nekim spisima, voda u tadašnjem stakleniku bila je metar visoka. Da zlo bude veće, sledeće godine, u proleće 1889. godine iz Gornje Varoši (kako se tada zvao Terazijski plato) je došlo do ogromne bujice, koja je praktično dotukla sve što prethodna poplava nije. Nakon ovog nemilog događaja kralj Milan poklanja potpisom darovnice svoje imanje koje je nasledio od dede Jevrema T. Obrenovića Velikoj školi za potrebe botaničke bašte. Postojao je samo jedan uslov: da se ta nova botanička bašta zove Jevremovac, u čast i sećanje na dedu Jevrema. Samo tri godine po osnivanju bašte, tadašnja mala kneževina Srbija kupila je najveći i najlepši staklenik u jugoistočnoj Evropi, Posle Svetske izložbe u Drezdenu.
Period između dva svetska rata predstavljao je zlatno doba bašte, sa 4000 vrsta, urađenim ogradama i kapijom, pokrenutim časopisom ’’Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Jevremovac’’... Glavni sadržaj bašte je staklenik. Unutra se nalazi oko 1000 vrsta biljaka – tropik, suptropik, mediteran – one koje traže posebne uslove, dok se na otvorenom prostoru nalazi još oko 1000 vrsta. Tu je zatim i biblioteka koju je takođe osnovao Josif Pančić, sa više od 10.000 knjiga i predstavlja jednu od najbogatijih biblioteka na Balkanskom poluostrvu. U okviru bašte nalazi se i herbarijumska zbirka, koja danas broji preko 120.000 herbarijumskih tabaka.

Oluje su stalne pojave na Zemlji, samo što se događaju na raznim mestima. Svetske meteorološke službe su izračunale da oko 16 miliona gromova udara o površinu zemlje godišnje. Grom je do...danas ostao jedan od najstrašnijih oružja prirode. Šteta koju munja nanosi privredi dosta je velika. Više od polovine požara nafte u Americi, bilo je prouzrokovano munjom. Iako munja retko udara u ljude i životinje, ipak u mestima sa čestim olujama od udara munje gine, godišnje, od 10 do 11 ljudi na milion stanovnika. Najveći broj nastradalih je među poljoprivrednicima sa sela.
Munja je električni praznjenje oblaka, do kojeg dolazi kad razlika električnog nagomilavanja između olujnog oblaka i zemljišta dostigne 1-3 milijarde volti. Tada vazduh nije u stanju da spreči delimično ili potpuno pražnjenje oblaka. Brzina munje dostiže oko 100 000 km u sekundi; njen kanal je širok 2,5 do 100 cm, a temperatura u njemu dostiže do 30 000 stepeni Celzijusovih (na površini Sunca temperatura je oko 6000 stepeni Celzijusovih). Do oko 65% pražnjenja dolazi među oblacima, ređe između oblaka i zemlje, a retko između zemlje i oblaka. Munje između oblaka dostižu dužinu i do 48 km, što je utvrđeno snimkom (tu pojavu narod naziva sevanjem).
Dužina munje između oblaka i zemlje, obično nije veća od 1,5 km, a pri nepogodama u visokim planinama iznosi ponekad 100 metara. Da ne bismo pomešali pojmove o gromu i munji, evo pravog objašnjenja: grom je samo zvučni efekat udara munje, pa prema tome nije grom ono što udara već munja. U letnjem periodu, a posebno u junu, julu i avgustu, pojavljuje se u proseku najveći broja dana sa grmljavinom. Grmljavinski oblaci se stvaraju najčešće, u popodnevnim časovima, kada je tlo najviše zagrejano. Jedan olujni oblak u sebi ima energiju 20 atomskih bombi koje su bačene na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki.
Grmljavina kao i svaki drugi zvuk širi se kroz vazduh brzinom od 330 metara u sekundi. Ako prvo vidimo munju, a tek posle izvesnog vremena čujemo grom, a tako se uvek i dešava, onda možemo odrediti svoje rastojanje od munje. Na primer, ako je razmak između munje i groma 5 sekundi, onda je munja udarila negde na udaljenosti od 1650 metara. Kaže se da čovek ne vidi munju koja ga pogađa, što je sasvim tačno. To je, u stvari, dokaz da je strah od svake munje suvišan, jer ona koju čovek vidi nije opasna.